Tag Archive for: lečenje

Diskus hernija je stanje koje se javlja kada se unutrašnji, gelasti deo intervertebralnog diska istisne kroz pukotinu u spoljašnjem omotaču diska.

Ova stanje može izazvati bol, oštećenje nerava i ograničenje pokretljivosti, što može značajno uticati na kvalitet života i radnu sposobnost pacijenta.

Fizička ograničenja i svakodnevne aktivnosti

Diskus hernija može izazvati različite simptome koji mogu otežati obavljanje osnovnih svakodnevnih aktivnosti.

Ovi simptomi uključuju bol u donjem delu leđa, trnjenje ili slabost u nogama i smanjenu pokretljivost kičme.

Ova stanja mogu ograničiti sposobnost pacijenta da obavlja jednostavne zadatke kao što su hodanje, sedenje, podizanje težine ili čak obavljanje higijenskih potreba.

U takvim slučajevima, pacijenti mogu biti primorani da se oslone na pomoć drugih ljudi, koriste pomagala ili promene način izvršavanja svakodnevnih aktivnosti.

Ovo može uticati na samostalnost i nezavisnost pojedinca, što dalje može dovesti do smanjenja samopouzdanja i povećanja nivoa stresa.

Radna sposobnost i produktivnost

Diskus hernija takođe može ozbiljno uticati na radnu sposobnost pacijenta. Bol i ograničena pokretljivost mogu otežati obavljanje posla koji zahteva fizičku aktivnost, kao što su podizanje tereta ili dugotrajno sedenje.

Ovi simptomi mogu dovesti do smanjenja produktivnosti, povećane odsutnosti sa posla i čak do gubitka zaposlenja.

Pogođeni pojedinci ili ti radnici mogu biti primorani da promene svoje radne zadatke, traže fleksibilnije radno vreme ili čak napuste svoje poslove ukoliko njihove sposobnosti više ne odgovaraju zahtevima radnog mesta.

Ovakve promene mogu dovesti do finansijskih teškoća i stresa, što može dodatno pogoršati kvalitet života pacijenta.

Emocionalni uticaj

Diskus hernija takođe može imati značajan emocionalni uticaj na pacijente. Hronična bol, ograničenja u aktivnostima i problemi na radnom mestu mogu dovesti do povećane anksioznosti, depresije i osećaja izolacije.

Pacijenti se često suočavaju sa frustracijom zbog nemogućnosti da rade ono što su nekada uživali ili obavljaju svakodnevne zadatke bezbolno.

Ova emocionalna opterećenja mogu dalje pogoršati fizičke simptome, stvarajući začarani krug koji utiče na životnu radost i opšti kvalitet života.

Pomoć i lečenje

Kod pacijenata sa diskus hernijom, adekvatno lečenje može igrati ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života i radne sposobnosti. Efikasno lečenje diskus hernije bez operacije uključuje konzervativne metode kao što su fizikalna terapija, upotreba lekova protiv bolova i vežbe koje jačaju leđne mišiće.

U slučajevima gde konzervativne terapije ne donose olakšanje, hirurške opcije kao što je discektomija mogu biti preporučene. Ove operacije mogu ukloniti istisnuti deo intervertebralnog diska i olakšati pritisak na nervne strukture.

Važno je da pacijenti potraže konsultaciju sa zdravstvenim stručnjacima kako bi dobili pravilan tretman i podršku u upravljanju diskus hernijom.

Kombinacija lečenja, terapije i rehabilitacije može poboljšati kvalitet života, smanjiti simptome i vratiti pacijente u aktivnosti koje vole.

Kako održavati zdravu kičmu i sprečiti povrede diska?

Kao što smo već pomenuli diskus hernija može biti veoma bolno stanje koje značajno utiče na kvalitet svakodnevnog života.

Srećom, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste održali zdravu kičmu i smanjili rizik od povrede diska.

·        Održavajte pravilnu težinu

Prekomerna telesna težina stavlja dodatan pritisak na kičmu, povećavajući rizik od diskus hernije. Održavanje zdravog i uravnoteženog načina ishrane i redovno vežbanje mogu pomoći u održavanju pravilne težine.

·        Jačajte svoje leđne mišiće

Izgradnja snage u leđnim mišićima može pomoći u održavanju stabilnosti kičme i smanjiti opterećenje na intervertebralnim diskovima. Vežbe kao što su plivanje, joga, pilates ili vežbe snage za leđa mogu biti od pomoći u jačanju mišića leđa.

·        Pravilno držanje tela

Loše držanje tela može staviti dodatan stres na kičmu i povećati rizik od diskus hernije. Pripazite da vam kičma bude ispravljena dok sedite, stojite ili podižete teže predmete. Podrška za kičmu, kao što su ergonomske stolice ili jastuci za sedenje, takođe mogu biti korisni.

·        Vežbajte redovno

Redovna fizička aktivnost je ključna za održavanje zdrave kičme. Aerobne vežbe kao što su brzo hodanje, trčanje ili vožnja bicikla poboljšavaju cirkulaciju krvi i snabdevaju kičmu hranljivim materijama. Niži uticaj vežbi kao što su plivanje ili vožnja sobnog bicikla takođe mogu biti korisni.

·        Pravilno dizanje terete

Kada podižete teže predmete, pazite da koristite pravilnu tehniku dizanja. Savijanje kolena, a ne leđa, i dizanje sa snage nogu može smanjiti rizik od povrede diska.

·        Pravilno se zagrevajte pre fizičke aktivnosti

Pre početka vežbanja ili fizičkog rada, pravilno se zagrejte kako biste pripremili mišiće i zglobove za aktivnost. Istezanje mišića leđa i vrata može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju fleksibilnosti.

·        Pazite na preterano sedenje

Dugotrajno sedenje može negativno uticati na zdravlje kičme. Ako dosta vremena provodite sedeći na poslu ili kod kuće, ustanite svakih 30 minuta i prošetajte ili uradite nekoliko istezanja.

·        Smanjite stress

Stres može dovesti do zategnutosti mišića i povećanog naprezanja kičme. Vežbe opuštanja, poput meditacije ili dubokog disanja, mogu pomoći u smanjenju stresa i olakšanju napetosti u mišićima.

Zaključak

Diskus hernija može imati značajan uticaj na kvalitet života i radnu sposobnost pacijenta. Ograničenje u svakodnevnim aktivnostima, smanjena produktivnost na poslu i emocionalna opterećenja sve mogu dovesti do smanjenja zadovoljstva i povećanja stresa.

Važno je da pacijenti potraže pravilan tretman i podršku u upravljanju ovim stanjem. Lečenje i rehabilitacija mogu poboljšati simptome, povećati funkcionalnost i povratiti pacijenta u normalno funkcionisanje. Sa odgovarajućom pažnjom i podrškom, pacijenti sa diskus hernijom mogu ostvariti bolji kvalitet života i radnu sposobnost.

Važno je napomenuti da ovi saveti nisu garancija da ćete izbeći diskus herniju, ali mogu smanjiti rizik od povrede diska i pomoći vam da održite zdraviju kičmu.

Ako već imate tegobe ili simptome diskus hernije, preporučuje se da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom radi procene i odgovarajućeg lečenja.

Gastritis je zapaljenje sluzokože želuca. Postoje dva glavna tipa gastritisa: akutni i hronični.

Akutni gastritis obično počinje iznenada i može izazvati simptome kao što su bol u stomaku, mučnina, povraćanje i gubitak apetita. Često je uzrokovana bakterijskim infekcijama kao što je Helicobacter pilori ili lekovima kao što su aspirin ili ibuprofen.

Hronični gastritis se razvija postepeno i može trajati godinama. Može biti uzrokovan autoimunim bolestima, kao što je perniciozna anemija, ili dugotrajnom upotrebom lekova kao što su antacidi.

Važno je napomenuti da se gastritis može javiti kod ljudi bilo kog uzrasta, uključujući i decu, ali je češći kod starijih.

Šta izaziva gastritis?

Gastritis može imati različite uzroke. Neki uobičajeni uzroci gastritisa uključuju:

  • Infekcija bakterijom Helicobacter pilori (H. pilori): Ova vrsta bakterija je čest uzrok gastritisa. Infekcija H. pilori može dovesti do upale sluznice želuca.
  • Redovna upotreba određenih lekova protiv bolova: Dugotrajna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) kao što su aspirin, ibuprofen i naproksen može iritirati sluznicu želuca i dovesti do gastritisa.
  • Prekomerna konzumacija alkohola: Teška konzumacija alkohola može da iritira i upali sluznicu želuca, što dovodi do gastritisa.
  • Stres: Dok sam stres ne može direktno izazvati gastritis, on može pogoršati postojeće simptome gastritisa i povećati rizik od razvoja gastritisa.
  • Autoimuni poremećaji: U nekim slučajevima, imuni sistem može greškom da napadne ćelije sluznice želuca, što dovodi do autoimunog gastritisa.

Važno je napomenuti da mogu postojati i drugi manje uobičajeni uzroci gastritisa, pa je stoga najbolje da se konsultujete sa lekarom za tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.

Simptomi koje osećamo kada imamo gastritis

Evo nekih uobičajenih simptoma gastritisa:

  • Grizeći ili pekući bol ili bol u gornjem delu stomaka koji se može pogoršati ili ublažiti jelom,
  • Mučnina ili povraćanje,
  • Osećaj punoće u gornjem delu stomaka nakon jela,
  • Gubitak apetita,
  • Podrigivanje i štucanje,
  • Loše varenje.

Svi sa gastritisom nemaju iste simptome, simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Ako mislite da imate gastritis ili ako imate bilo koji od ovih simptoma, najbolje je da posetite lekara za tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.

Kada posetiti lekara zbog gastritisa?

Trebalo bi da razmislite o poseti lekaru ako osetite uporne ili teške simptome gastritisa, ili ako se simptomi pogoršavaju tokom vremena. Evo nekih specifičnih situacija koje mogu ukazivati na potrebu da posetite lekara:

  • Teški ili uporni bol u stomaku: Ako imate intenzivan ili stalni bol u stomaku koji se ne ublažava lekovima bez recepta ili merama samopomoći, važno je da potražite medicinsku pomoć.
  • Uporna mučnina ili povraćanje: Ako stalno osećate mučninu ili često povraćate, preporučljivo je da se konsultujete sa lekarom.
  • Znaci krvarenja: Ako primetite krv u povraćanju ili stolici, ili ako imate crnu, katranastu stolicu, to može ukazivati na gastrointestinalno krvarenje, koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
  • Poteškoće u ishrani ili nenamerni gubitak težine: Ako ste izgubili apetit ili nenamerno gubite na težini, dobra je ideja da se javite lekaru.
  • Prethodna dijagnoza gastritisa: Ako vam je ranije dijagnostikovan gastritis, a simptomi se ponavljaju ili pogoršavaju, preporučljivo je da se konsultujete sa lekarom za dalju procenu i lečenje.

Lečenje gastritisa

Lečenje gastritisa zavisi od osnovnog uzroka upale. Neki uobičajeni tretmani uključuju:

  • Antibiotike: Ako je uzrok gastritisa infekcija H. pilori, lekar može da prepiše kombinaciju antibiotika i lekova za suzbijanje kiseline kako bi se eliminisale bakterije u želucu.
  • Inhibitori protonske pumpe (PPI) i blokatori histamina: Ovi lekovi smanjuju količinu kiseline koju proizvodi želudac, što može pomoći u ublažavanju simptoma gastritisa i omogućiti zarastanje sluznice želuca.
  • Izbegavanje iritansa: Izbegavanje hrane, pića i lekova koji mogu da iritiraju sluznicu želuca, kao što su začinjena ili kisela hrana, alkohol i NSAIL, često može pomoći u prevenciji gastritisa ili smanjenju simptoma gastritisa.
  • Promene životnog stila: Promene načina života kao što su smanjenje stresa, prestanak pušenja i zdrava ishrana takođe mogu pomoći u prevenciji i upravljanju gastritisom.

Odgovarajući tretman za gastritis zavisiće od osnovnog uzroka i težine stanja.

PRIRODNI LEKOVI ZA GASTRITIS

Evo nekoliko primera prirodnih lekova koji vam mogu pomoći kod gastritisa:

Kurkuma: Kurkuma sadrži kurkumin, koji ima antiinflamatorna svojstva i može pomoći u smanjenju upale u crevima.

Pepermint ili nana: Utvrđeno je da ulje nane ima umirujući efekat na stomak i može pomoći u smanjenju simptoma gastritisa.

Kamilica: Čaj od kamilice ima smirujući efekat i može pomoći u smanjenju upale i iritacije u crevima.

Sok od aloe vere: sok od aloe vere može pomoći u smanjenju upale i podsticati zarastanje sluzokože želuca.

Izbegavanje hrane okidača: Treba izbegavati hranu koja može da iritira sluznicu želuca, kao što su masna ili začinjena hrana, alkohol i kofein.

Anti-inflamatorna dijeta: Hrana koja smanjuje upalu može biti od pomoći u lečenju gastritisa. Primeri uključuju voće, povrće, ribu i integralne žitarice.

Probiotici: Konzumacija probiotika može pomoći u regulisanju mikrobioma creva, što može dovesti do poboljšanja zdravlja gastrointestinalnog trakta.

Đumbir: Đumbir se od davnina koristio za lečenje stomačnih tegoba i ima antiinflamatorna svojstva. Konzumiranje đumbira direktno ili u čaju može pomoći u ublažavanju simptoma gastritisa.

Ovi lekovi možda neće biti dobri za svakoga, i najbolje je da se konsultujete sa lekarom pre nego što isprobate bilo koji kućni lek. Pored toga, ovi lekovi se ne smeju koristiti kao zamena za lečenje ako su simptomi gastritisa teški ili uporni.

PRIRODNI ČAJEVI ZA GASTRITIS

Ako tražite prirodni čaj za gastritis, evo nekoliko čajeva, koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma:

Čaj od kamilice: Kamilica ima antiinflamatorna svojstva i može pomoći u smirivanju sluzokože želuca.

Čaj od đumbira: Đumbir se vekovima koristi za ublažavanje tegoba u varenju i smanjenje upale u želucu.

Čaj od nane: Pepermint može opustiti mišiće gastrointestinalnog trakta i ublažiti simptome lošeg varenja i upale želuca.

Čaj od korena sladića: Koren sladića se tradicionalno koristi za podršku zdravlju probave. Može pomoći u smanjenju upale i zaštiti sluznice želuca.

Važno je napomenuti da iako ovi čajevi mogu da obezbede olakšanje simptoma gastritisa, neophodno je da se konsultujete sa lekarom pre upotrebe bilo kog prirodnog leka, posebno ako uzimate lekove ili imate neka druga zdravstvena stanja.

Sa neprijatnim osećajem kao što je bol u leđima se svako susreo u nekom periodu života. Neretko ga prate i druge tegobe koje mogu otežati obavljanje svakodnevnih poslova, ali i odmor od svakodnevnice.

Bol u leđima remeti Vam normalan san i čini da se i fizički i psihički osećate loše. U zavisnosti od uzroka se određuje tok lečenja, a zanimljivo je da postoji mnogo mogućih okidača.

AKUTNI I HRONIČNI BOLOVI U LEĐIMA

Svaki čovek tokom svog životnog doba oseća bolove u predelu leđa. Više od 90% slučajeva predstavlja bolove koji se eliminišu lako uz adekvatne tretmane.

Kao i svaki bolovi i ovi se dele na akutne i hronične. Akutni traju od 2-6 nedelja, dok period trajanja bolova duži od 6 nedelja im daje hroničan oblik.

Akutna forma bolova u leđima je blagog ili srednjeg inteziteta i pacijenti ga opisuju kao osećaj probadanja.

Što se tiče hroničnih bolova, nastaje postepeno i progresivne je prirode. Postoji široki spektar mogućih uzroka neprijatnih tegoba.

Olakšavajuća okolnost je što najveći broj dijagnoza ne predstavljaju ozbiljni slučajevi koji mogu ugroziti život pacijenata.

LISTA NAJČEŠĆIH UZROKA BOLOVA U LEĐIMA

Loše držanje tela tokom dužeg vremenskog perioda stvara pritisak na kičmu i okolne mišiće što dovodi do bolnih promena na kičmi i oštećenja nerava. Isto tako i nepravilan hvat i podizanje teškog tereta ostavljaju iza sebe probleme sa bolnim leđima.

Istegnuće mišića se takođe smatra jednim od čestih uzroka bolova u leđima – naročito u lumbalnom delu. Zajedno sa bolovima, javljaju se i tegobe nalik osećaju ukočenosti, grčevima i ograničenim pokretima.

Atrofija mišića je jedan od najčešćih uzroka hroničnih bolova u kičmi i mahom je uzrokovana nedostatkom fizičke aktivnosti, a jednim delom i starenjem. Mišići gube snagu i stabilnost da služe kao adekvatna potpora telu i tkivo od kojeg su građeni se vremenom razlaže i propada. Ne javljaju se samo bolovi, već raste i rizik od povreda kičmenog stuba.

Diskus hernija predstavlja pomeranje diskusa koji se nalaze između kičmenih pršljenova i sprečavaju trenje kostiju. Ovakva pojava je najčešća u lumbalnom delu kičme ili predelu vrata i prate je jaki bolovi.

Takođe, nije neobično da bol u predelu leđa pokrene dugoročno sedenje na poslu, ponavljajući pokreti na radnom mestu, često podizanje teškog tereta i spavanje na lošoj podlozi.

REĐI UZROCI BOLOVA U LEĐIMA

Bol u leđima se ponekad javlja kod pacijenata sa osteoporozom. U slučajevima koji nisu toliko česti, bol u leđima može biti i simptom infekcije ili tumora.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE TAČAN UZROK BOLOVA U LEĐIMA?

Lekar će razgovarati sa Vama da bi saznao kakve bolove osećate i koji ih simptomi prate, a zatim će obaviti klinički pregled. U slučaju da se osećaj bola javio nakon povrede, dugotrajan je ili potrebno proveriti koji je pokretač u pitanju, rade se testovi. Najčešće se pacijent šalje na CT skener ili magnetnu rezonancu.

MOGUĆI TRETMANI

Doktor će Vam verovatno prepisati neke analgetike i suplemente koje ćete koristiti uz njegovu kontrolu. Razgovarajte sa njim i o opcijama korišćenja prirodnih sredstava koji su često jednako delotvorni, uz retku pojavu ili totalno odsustvo neželjenih efekata.

Korekcija ishrane i životnih navika se često podrazumevaju kada su u pitaju terapije protiv bolova u leđima. Od velike pomoći su fizikalna terapija, akupunktura, kineziterapija i proloterapija, kao i mnogi drugi inovativne neinvazivne metode.

Operativni zahvat se primenjuje samo kao krajnja opcija, kad nijedan drugi tretman ne deluje očekivano.

KORISNI SAVETI

  • Vežbajte pravilno držanje kičme tokom hodanja i sedenja. U tome Vam mogu dodatno pomoći personalni treneri. Plivanje se takođe pokazalo i kao pomoć pri bolovima u leđima i kao preventivna mera.
  • Hranite se umereno i zdravo, uz održavanje normalne telesne težine.
  • Najčešće nije potrebno, ali ni poželjno, da dugo ležite u krevetu kod bolova u leđima. Najduže tri dana možete tako mirovati, a potom treba da se krećete i posvetite nekim laganim fizičkim aktivnostima, ukoliko lekar ne kaže drugačije.
  • Tople i hladne obloge mogu na neko vreme ublažiti ili otkloniti bolove. Probajte i jednu i drugu varijantu i otkrijte koja Vam više odgovara.
  • Obezbedite kvalitetan jastuk za spavanje i dušek za zdrav san i adekvatnu potporu Vašim leđima.

KADA TREBA HITNO POTRAŽITI MEDICINSKU POMOĆ?

Ukoliko se desi da bolove u kičmi ne možete da podnesete, da osećaj bola dugo traje ili da bol ozbiljno remeti Vaše svakodnevne aktivnosti i sprečava da uživate u stvarima koje volite, što pre posetite lekarsku ordinaciju.

Na ozbiljan problem ukazuju  i znaci nalik poteškoćama sa mokrenjem i slabosti u nogama. Bolovi, kao i svi drugi prateći simptomi, ne smeju negativno uticati na Vaš svakodnevni život, bilo da je u pitanju posao ili odmor.

Blagosloveni raznolikom klimom, geografije i flore, još su rani Rusi razvili bogatu narodnu tradiciju lečenja biljem. Ovaj način lečenja svrstava se među najstarije na svetu.

Skoro svaka ruska medicinska škola nudi kurseve o znanju i primeni biljaka, a mnogi poseduju poseban istraživački odsek koji istražuje svojstva i praktične moderne primene bilja u medicini.

Sušeno ili sveže bilje, u bašti ili u saksijama sastavni je deo gotovo svakog ruskog doma te se većina zdravstvenih problema leči biljem. I kod ozbiljnih oboljenja, biljni čajevi, melemi i tinkture čine dopunu lečenju.

Narodno bilje koje se može naći na teritoriji ove velike zemlje, odličan je izvor aktivnih fitohemiskih supstanci koje se u lekovima koriste za lečenje ili prevenciju različitih bolesti.

Ipak, još uvek su direktne nutritivne prednosti takvih biljaka su često poznate samo u ograničenoj meri.

U Rusiji lekovite biljke imaju široku primenu i kao Ruski dijetetski suplementi. Svakako, primena bilja podjednako je značajna u održavanju i unapređenju zdravlja i za prevenciju i lečenje bolesti, kao i za olakšavanje rehabilitacije.

Kako su narodno bilje i bobice postali prepoznatljiv brend ruskog zdravlja

Vekovima je stanovništvo Rusije koristilo biljke u svakodnevnoj ishrani i za samolečenje. Blagotvorno dejstvo biljaka pažljivo su sakupljali i primenjivali narodni lekari tzv. „iscelitelj“. Još 1778. godne Rusija je bila među prvim zemljama koje su formirala nacionalnu farmakopeju koja sadrži preko 700 monografija, od kojih oko 300 tekstova o biljnim melemima i napicima.

Poznato je da je većinu vrsta uključenih u ovu farmakopeju koristilo lokalno stanovništvo u Rusiji kao hranu.

Bilje je sastavni deo ruske svakodnevice. Rusija se može se smatrati „herbofilskim“ društvom i danas a i u davnoj prošlosti. Približno 58% ruske populacije je zvanično  koristi fitofarmakotike kao oblik lečenja, uključujući samoniklo bilje.

Najčešće se lečenje i ishrana bazirana na bilju mogu naći u predelima u kojima vlada oštra klima i gde su meštani naučeni da žive i prežive na takvoj ishrani. Ipak, lečenje biljem nije vezano samo za ruralne predele već i za urbane. Brojni stanovnici gradskih sredina vezani su za poljoprivredne zajednice, i tako još uvek imaju direktni pristup bilju.

Bilje je u oštrim klimatskim uslovima često bilo jedini izvor energije u SSSR-u tokom Drugog svetskog rata, posebno tokom opsade Lenjingrada.

Čak je objavljen poseban priručnik o najvažnijim samoniklim prehrambenim biljkama Lenjingradske oblasti koji je podeljen vojsci i civilima. U njemu su naučnici iz botaničkog instituta opisali trideset sedam svakodnevno pristupačnih  biljaka i dva jestiva lišaja, kao njihova hranljiva i funkcionalna svojstva.

Ipak, posle Drugog svetskog rata, aktivna uloga bilja postepeno se smanjuje u redovnoj ishrani. Međutim, neke vrste i dalje sakupljaju i koriste u svakodnevnoj ishrani.

Da važnost bilja, posebno samoniklog nije zanemarljiva govori i to da je oko proizvodnje preparata, napitaka i nadeva na bazi ovog bilja formirana čitava kolonija malih proizvođača.

Berba šumskog voća je veoma popularna, posebno među ruralnim stanovništvom te se tamo najčešće mogu naći prirodni džemovi, sokovi, tinkture i čajevi.

Širok izbor bilja i/ili preparata na bazi bilja pružio je sve veće mogućnosti za razvoj prehrambenih proizvoda, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane na bazi bilja. Proizvodi biljnog porekla postali su popularni tokom protekle decenije i naširoko se koriste za lečenje i prevenciju raznih bolesti.

Divlje i ukusne: bobice i voće

Šumsko voće i bobice su najomiljenija grupa jestivog lekovitog bilja. Divlji plodovi koji se najčešće sakupljaju u Rusiji su borovnica, glog i šipak. Sve se konzumira sveže, ali se neke čuvaju i za zimu pravljenjem sokova, džemova, marmelade ili pasterizovanih kompota.

Energetski napici od plodova i cvetova

Nadzemni delovi, listovi ili cvetovi se uglavnom koriste za pravljenje napitaka. Aromatične biljke koje pripadaju koriste se za zaslađivanje ili aromatizovanje alkoholnih i bezalkoholnih pića poput hajdučke trave ili divljeg origana.

Sočni plodovi rovena i ptičje trešnje se često koriste kako u domaćim alkoholnim pićima, tako i u vinarskoj i pivarskoj industriji za proizvodnju likera, vina i piva .

Sok od Breze je veoma popularan širom Rusije. Pije se svež, ali i fermentisan dodavanjem zaslađivača, voska, pasulja ili raženog hleba.

Čaj nije samo Engleski brend

Posle vode, čaj je drugo piće koje se najčešće konzumira u svetu. U Rusiji se od vajkada čajevi spremaju od bilja koje ješiroko rasprostranjeno. “Samovar” i ispijanje čaja su nezaobilazni element ruske kulture. Pošto luksuzni napici nisu bili dostupni velikoj većini stanovništva, lokalne zamene čaja se koriste vekovima. Najpoznatiji surogati čaja pripremali su se od tzv vatrene trave.

Pre uvođenja orijentalnog (crnog ili zelenog) čaja u Evropu, širom Rusije i šire koristio se „originalni ruski čaj”.

Upoznajte “Ruski čaj”

Ivan Chai, ruski čaj ili čaj od vrbe. Od davnina se smatralo da ovaj čaj  ima mnogo koristi, pa su ga ljudi pili kada su se razboleli, ali i iz zadovoljstva. Danas je naučno dokazano da ovaj čaj ima svojstva koja snižavaju temperaturu i povećavaju energiju, smanjuju rizik od razvoja raka.

Početkom 20. veka Rusija je izvozila ovaj čaj širom sveta. Krajem 19. veka jedan lekar je na svojoj klinici svoje pacijente je lečio samo lekovitim biljem i posebno ovim čajem. Na klinici se lečio i sam car Aleksandar III.

Dvadesetih godina prošlog veka otvoren je istraživački centar za proučavanje i proizvodnju čaja Ivan Chai za Crvenu armiju. Prema jednoj teoriji, Hitler je verovao da je biljka izvor snage Crvene armije.

Gospina trava

Još u davna vremena, biljka i njeno ulje su korišteni za lečenje. Gospina trava se prvi put pominje u 17. veku u ediktu cara Mihaila Fjodoroviča Romanova. U isto vreme, mnogi lekari su počeli da pominju Gospinu travu u svojim receptima. Ali u narodnoj tradiciji, zdrava svojstva gospine trave bila su poznata mnogo pre 17. veka.

Čaj se od Gospine trave ne pravi sam jer je veoma otrovan i može izazvati jaku alergijsku reakciju. Travari preporučuju kuhanje jedne kašičice sa medom, nanom, cvetovima limete i suvim bobicama šumske jagode.

Tavolga Ili Bela Glava

U početku je Tavolga bila poznata kao ritualna biljka Skita i Kelta. U skandinavskim zemljama u antičko doba, tavolga se koristila za aromatizaciju alkoholnih pića a u drevnoj Rusiji korišćen je kao lek protiv bolova.

Pored slatkog, gotovo sirupastog ukusa, Tavolga čaj može da ublaži jake bolove, leči čir na želucu i dijareju, kao i mučninu, reumu, giht i temperaturu. U savremenoj medicini, tavolga se koristi nakon moždanog udara za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka.

U 19. veku nemački lekari su uspeli da sintetišu acetilsalicilnu kiselinu iz listova tavolge. To je ono što tavolgi daje analgetička svojstva. Upravo tako je izmišljen aspirin, nazvan po latinskom tavolginom imenu – Spiraea.

Tavolga se može uspešno kombinovati sa listovima nane, crne ribizle, crvene ribizle i maline.

Brusnica

Brusnica se s pravom smatra kraljicom ruskih šuma, a travari je nazivaju „bobicom zdravlja“. Sloveni su čak stvorili lepu legendu o brusnici i njenim lekovitim svojstvima.

Brusnica je zimzeleni žbun i njeno lišće je živo kao i bobice. List brusnice sadrži ogromnu količinu vitamina C i vitamina grupe B, kao i gvožđe, fosfor i kalcijum. Imaju antivirusni efekat i jačaju imuni sistem.

Sibirska aronija

U narodnoj medicini se koriste sok sveže aronije i čaj od sušenih bobica. Sastojci ploda aronije kao antioksidansi deluju osvešavajuće na čitav organizam, stimulišući odbrambene moći. Plod aronije sadrži šećere, proteine, organske kiseline, ksantone, antocijanine, beta-karoten.

Upotreba ploda aronije preporučuje se kao tonik, za jačanje organizma, za sniženje nivoa holesterola i masnoća u krvi, ali i kao preventiva malignim i infektivnim bolestima.