Tag Archive for: leđa

Diskus hernija i kvalitet života, uticaj na svakodnevne aktivnosti i radnu sposobnost

Diskus hernija je stanje koje se javlja kada se unutrašnji, gelasti deo intervertebralnog diska istisne kroz pukotinu u spoljašnjem omotaču diska.

Ova stanje može izazvati bol, oštećenje nerava i ograničenje pokretljivosti, što može značajno uticati na kvalitet života i radnu sposobnost pacijenta.

Fizička ograničenja i svakodnevne aktivnosti

Diskus hernija može izazvati različite simptome koji mogu otežati obavljanje osnovnih svakodnevnih aktivnosti.

Ovi simptomi uključuju bol u donjem delu leđa, trnjenje ili slabost u nogama i smanjenu pokretljivost kičme.

Ova stanja mogu ograničiti sposobnost pacijenta da obavlja jednostavne zadatke kao što su hodanje, sedenje, podizanje težine ili čak obavljanje higijenskih potreba.

U takvim slučajevima, pacijenti mogu biti primorani da se oslone na pomoć drugih ljudi, koriste pomagala ili promene način izvršavanja svakodnevnih aktivnosti.

Ovo može uticati na samostalnost i nezavisnost pojedinca, što dalje može dovesti do smanjenja samopouzdanja i povećanja nivoa stresa.

Radna sposobnost i produktivnost

Diskus hernija takođe može ozbiljno uticati na radnu sposobnost pacijenta. Bol i ograničena pokretljivost mogu otežati obavljanje posla koji zahteva fizičku aktivnost, kao što su podizanje tereta ili dugotrajno sedenje.

Ovi simptomi mogu dovesti do smanjenja produktivnosti, povećane odsutnosti sa posla i čak do gubitka zaposlenja.

Pogođeni pojedinci ili ti radnici mogu biti primorani da promene svoje radne zadatke, traže fleksibilnije radno vreme ili čak napuste svoje poslove ukoliko njihove sposobnosti više ne odgovaraju zahtevima radnog mesta.

Ovakve promene mogu dovesti do finansijskih teškoća i stresa, što može dodatno pogoršati kvalitet života pacijenta.

Emocionalni uticaj

Diskus hernija takođe može imati značajan emocionalni uticaj na pacijente. Hronična bol, ograničenja u aktivnostima i problemi na radnom mestu mogu dovesti do povećane anksioznosti, depresije i osećaja izolacije.

Pacijenti se često suočavaju sa frustracijom zbog nemogućnosti da rade ono što su nekada uživali ili obavljaju svakodnevne zadatke bezbolno.

Ova emocionalna opterećenja mogu dalje pogoršati fizičke simptome, stvarajući začarani krug koji utiče na životnu radost i opšti kvalitet života.

Pomoć i lečenje

Kod pacijenata sa diskus hernijom, adekvatno lečenje može igrati ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života i radne sposobnosti. Efikasno lečenje diskus hernije bez operacije uključuje konzervativne metode kao što su fizikalna terapija, upotreba lekova protiv bolova i vežbe koje jačaju leđne mišiće.

U slučajevima gde konzervativne terapije ne donose olakšanje, hirurške opcije kao što je discektomija mogu biti preporučene. Ove operacije mogu ukloniti istisnuti deo intervertebralnog diska i olakšati pritisak na nervne strukture.

Važno je da pacijenti potraže konsultaciju sa zdravstvenim stručnjacima kako bi dobili pravilan tretman i podršku u upravljanju diskus hernijom.

Kombinacija lečenja, terapije i rehabilitacije može poboljšati kvalitet života, smanjiti simptome i vratiti pacijente u aktivnosti koje vole.

Kako održavati zdravu kičmu i sprečiti povrede diska?

Kao što smo već pomenuli diskus hernija može biti veoma bolno stanje koje značajno utiče na kvalitet svakodnevnog života.

Srećom, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste održali zdravu kičmu i smanjili rizik od povrede diska.

·        Održavajte pravilnu težinu

Prekomerna telesna težina stavlja dodatan pritisak na kičmu, povećavajući rizik od diskus hernije. Održavanje zdravog i uravnoteženog načina ishrane i redovno vežbanje mogu pomoći u održavanju pravilne težine.

·        Jačajte svoje leđne mišiće

Izgradnja snage u leđnim mišićima može pomoći u održavanju stabilnosti kičme i smanjiti opterećenje na intervertebralnim diskovima. Vežbe kao što su plivanje, joga, pilates ili vežbe snage za leđa mogu biti od pomoći u jačanju mišića leđa.

·        Pravilno držanje tela

Loše držanje tela može staviti dodatan stres na kičmu i povećati rizik od diskus hernije. Pripazite da vam kičma bude ispravljena dok sedite, stojite ili podižete teže predmete. Podrška za kičmu, kao što su ergonomske stolice ili jastuci za sedenje, takođe mogu biti korisni.

·        Vežbajte redovno

Redovna fizička aktivnost je ključna za održavanje zdrave kičme. Aerobne vežbe kao što su brzo hodanje, trčanje ili vožnja bicikla poboljšavaju cirkulaciju krvi i snabdevaju kičmu hranljivim materijama. Niži uticaj vežbi kao što su plivanje ili vožnja sobnog bicikla takođe mogu biti korisni.

·        Pravilno dizanje terete

Kada podižete teže predmete, pazite da koristite pravilnu tehniku dizanja. Savijanje kolena, a ne leđa, i dizanje sa snage nogu može smanjiti rizik od povrede diska.

·        Pravilno se zagrevajte pre fizičke aktivnosti

Pre početka vežbanja ili fizičkog rada, pravilno se zagrejte kako biste pripremili mišiće i zglobove za aktivnost. Istezanje mišića leđa i vrata može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju fleksibilnosti.

·        Pazite na preterano sedenje

Dugotrajno sedenje može negativno uticati na zdravlje kičme. Ako dosta vremena provodite sedeći na poslu ili kod kuće, ustanite svakih 30 minuta i prošetajte ili uradite nekoliko istezanja.

·        Smanjite stress

Stres može dovesti do zategnutosti mišića i povećanog naprezanja kičme. Vežbe opuštanja, poput meditacije ili dubokog disanja, mogu pomoći u smanjenju stresa i olakšanju napetosti u mišićima.

Zaključak

Diskus hernija može imati značajan uticaj na kvalitet života i radnu sposobnost pacijenta. Ograničenje u svakodnevnim aktivnostima, smanjena produktivnost na poslu i emocionalna opterećenja sve mogu dovesti do smanjenja zadovoljstva i povećanja stresa.

Važno je da pacijenti potraže pravilan tretman i podršku u upravljanju ovim stanjem. Lečenje i rehabilitacija mogu poboljšati simptome, povećati funkcionalnost i povratiti pacijenta u normalno funkcionisanje. Sa odgovarajućom pažnjom i podrškom, pacijenti sa diskus hernijom mogu ostvariti bolji kvalitet života i radnu sposobnost.

Važno je napomenuti da ovi saveti nisu garancija da ćete izbeći diskus herniju, ali mogu smanjiti rizik od povrede diska i pomoći vam da održite zdraviju kičmu.

Ako već imate tegobe ili simptome diskus hernije, preporučuje se da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom radi procene i odgovarajućeg lečenja.

Šta sve dovodi do bolova u leđima

Sa neprijatnim osećajem kao što je bol u leđima se svako susreo u nekom periodu života. Neretko ga prate i druge tegobe koje mogu otežati obavljanje svakodnevnih poslova, ali i odmor od svakodnevnice.

Bol u leđima remeti Vam normalan san i čini da se i fizički i psihički osećate loše. U zavisnosti od uzroka se određuje tok lečenja, a zanimljivo je da postoji mnogo mogućih okidača.

AKUTNI I HRONIČNI BOLOVI U LEĐIMA

Svaki čovek tokom svog životnog doba oseća bolove u predelu leđa. Više od 90% slučajeva predstavlja bolove koji se eliminišu lako uz adekvatne tretmane.

Kao i svaki bolovi i ovi se dele na akutne i hronične. Akutni traju od 2-6 nedelja, dok period trajanja bolova duži od 6 nedelja im daje hroničan oblik.

Akutna forma bolova u leđima je blagog ili srednjeg inteziteta i pacijenti ga opisuju kao osećaj probadanja.

Što se tiče hroničnih bolova, nastaje postepeno i progresivne je prirode. Postoji široki spektar mogućih uzroka neprijatnih tegoba.

Olakšavajuća okolnost je što najveći broj dijagnoza ne predstavljaju ozbiljni slučajevi koji mogu ugroziti život pacijenata.

LISTA NAJČEŠĆIH UZROKA BOLOVA U LEĐIMA

Loše držanje tela tokom dužeg vremenskog perioda stvara pritisak na kičmu i okolne mišiće što dovodi do bolnih promena na kičmi i oštećenja nerava. Isto tako i nepravilan hvat i podizanje teškog tereta ostavljaju iza sebe probleme sa bolnim leđima.

Istegnuće mišića se takođe smatra jednim od čestih uzroka bolova u leđima – naročito u lumbalnom delu. Zajedno sa bolovima, javljaju se i tegobe nalik osećaju ukočenosti, grčevima i ograničenim pokretima.

Atrofija mišića je jedan od najčešćih uzroka hroničnih bolova u kičmi i mahom je uzrokovana nedostatkom fizičke aktivnosti, a jednim delom i starenjem. Mišići gube snagu i stabilnost da služe kao adekvatna potpora telu i tkivo od kojeg su građeni se vremenom razlaže i propada. Ne javljaju se samo bolovi, već raste i rizik od povreda kičmenog stuba.

Diskus hernija predstavlja pomeranje diskusa koji se nalaze između kičmenih pršljenova i sprečavaju trenje kostiju. Ovakva pojava je najčešća u lumbalnom delu kičme ili predelu vrata i prate je jaki bolovi.

Takođe, nije neobično da bol u predelu leđa pokrene dugoročno sedenje na poslu, ponavljajući pokreti na radnom mestu, često podizanje teškog tereta i spavanje na lošoj podlozi.

REĐI UZROCI BOLOVA U LEĐIMA

Bol u leđima se ponekad javlja kod pacijenata sa osteoporozom. U slučajevima koji nisu toliko česti, bol u leđima može biti i simptom infekcije ili tumora.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE TAČAN UZROK BOLOVA U LEĐIMA?

Lekar će razgovarati sa Vama da bi saznao kakve bolove osećate i koji ih simptomi prate, a zatim će obaviti klinički pregled. U slučaju da se osećaj bola javio nakon povrede, dugotrajan je ili potrebno proveriti koji je pokretač u pitanju, rade se testovi. Najčešće se pacijent šalje na CT skener ili magnetnu rezonancu.

MOGUĆI TRETMANI

Doktor će Vam verovatno prepisati neke analgetike i suplemente koje ćete koristiti uz njegovu kontrolu. Razgovarajte sa njim i o opcijama korišćenja prirodnih sredstava koji su često jednako delotvorni, uz retku pojavu ili totalno odsustvo neželjenih efekata.

Korekcija ishrane i životnih navika se često podrazumevaju kada su u pitaju terapije protiv bolova u leđima. Od velike pomoći su fizikalna terapija, akupunktura, kineziterapija i proloterapija, kao i mnogi drugi inovativne neinvazivne metode.

Operativni zahvat se primenjuje samo kao krajnja opcija, kad nijedan drugi tretman ne deluje očekivano.

KORISNI SAVETI

  • Vežbajte pravilno držanje kičme tokom hodanja i sedenja. U tome Vam mogu dodatno pomoći personalni treneri. Plivanje se takođe pokazalo i kao pomoć pri bolovima u leđima i kao preventivna mera.
  • Hranite se umereno i zdravo, uz održavanje normalne telesne težine.
  • Najčešće nije potrebno, ali ni poželjno, da dugo ležite u krevetu kod bolova u leđima. Najduže tri dana možete tako mirovati, a potom treba da se krećete i posvetite nekim laganim fizičkim aktivnostima, ukoliko lekar ne kaže drugačije.
  • Tople i hladne obloge mogu na neko vreme ublažiti ili otkloniti bolove. Probajte i jednu i drugu varijantu i otkrijte koja Vam više odgovara.
  • Obezbedite kvalitetan jastuk za spavanje i dušek za zdrav san i adekvatnu potporu Vašim leđima.

KADA TREBA HITNO POTRAŽITI MEDICINSKU POMOĆ?

Ukoliko se desi da bolove u kičmi ne možete da podnesete, da osećaj bola dugo traje ili da bol ozbiljno remeti Vaše svakodnevne aktivnosti i sprečava da uživate u stvarima koje volite, što pre posetite lekarsku ordinaciju.

Na ozbiljan problem ukazuju  i znaci nalik poteškoćama sa mokrenjem i slabosti u nogama. Bolovi, kao i svi drugi prateći simptomi, ne smeju negativno uticati na Vaš svakodnevni život, bilo da je u pitanju posao ili odmor.