Sunčani dani mnogima prijaju, ali koža ne reaguje uvek onako kako očekujemo. Posle boravka na suncu kod nekih ljudi se mogu pojaviti crvenilo, sitan osip, peckanje, svrab, zatezanje kože ili osećaj neprijatne toplote. Nekada je u pitanju obična iritacija, nekada opekotina, a nekada reakcija kože koja liči na alergiju na sunce. Bez obzira na uzrok, važno je znati kako pravilno reagovati, šta ne treba raditi i kada je potrebno potražiti stručnu pomoć.

Osip i svrab nakon sunčanja mogu se javiti kod dece, mladih i odraslih, čak i kod osoba koje ranije nisu imale sličan problem. Koža se menja tokom života, a na njenu osetljivost mogu uticati lekovi, kozmetika, parfemi, hormonske promene, ishrana, stres, oslabljen imunitet i dužina izlaganja UV zracima. Zato ne treba olako shvatiti ponovljene reakcije posle sunčanja, posebno ako se simptomi iz godine u godinu pogoršavaju.

Prvi korak je smirivanje kože i pregled dermatologa kada se reakcija ponavlja

Kada se posle sunčanja pojave osip i svrab, najvažnije je odmah se skloniti sa sunca. Koži treba mir, hladovina i nežna nega. Ukoliko se reakcija javlja često, širi se, traje duže od nekoliko dana ili je praćena jakim svrabom, pregled dermatologa je najbolji način da se utvrdi da li je u pitanju alergijska reakcija, opekotina, iritacija, kontaktni dermatitis ili neki drugi problem kože.

Prvih nekoliko sati nakon pojave simptoma ne treba dodatno opterećivati kožu. Ne preporučuje se ponovno izlaganje suncu, korišćenje agresivnih pilinga, parfemisanih losiona, alkohola na koži ili jakih preparata bez saveta stručnjaka. Koža je tada osetljiva i svaka dodatna iritacija može pogoršati stanje.

Najbolje je istuširati se mlakom vodom, bez grubog trljanja peškirom. Nakon toga kožu treba nežno osušiti tapkanjem i naneti blagu hidratantnu kremu ili losion namenjen osetljivoj koži. Preparati sa pantenolom, aloe verom ili blagim umirujućim sastojcima često prijaju nadraženoj koži, ali je važno pratiti kako koža reaguje.

Ako se pojave plikovi, otok, jak bol, temperatura, malaksalost, vrtoglavica ili otežano disanje, potrebno je što pre potražiti medicinsku pomoć. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljniju reakciju organizma.

Kako razlikovati osip od opekotine od alergije na sunce

Mnogi ljudi svaku promenu posle sunčanja nazivaju alergijom na sunce, ali uzroci mogu biti različiti. Opekotine od sunca najčešće se javljaju nakon dužeg izlaganja UV zracima bez adekvatne zaštite. Koža je crvena, topla, bolna na dodir i zategnuta. Kod jačih opekotina mogu se pojaviti plikovi i ljuštenje kože.

Alergijska reakcija na sunce često se manifestuje sitnim osipom, svrabom, peckanjem ili crvenilom koje se javlja na delovima tela izloženim suncu. To mogu biti ruke, dekolte, ramena, vrat, lice ili noge. Kod nekih osoba promene se pojave brzo, dok se kod drugih razviju nekoliko sati nakon izlaganja.

Kontaktna reakcija može nastati kada se koža izložena suncu prethodno namaže parfemom, određenom kremom, uljem, biljnim preparatom ili kozmetikom koja ne prija koži. Tada se promene mogu pojaviti baš na mestima gde je proizvod nanet.

Zato je korisno obratiti pažnju na to kada se osip pojavio, koliko je trajao, gde se nalazi i da li ste pre sunčanja koristili neki novi proizvod. Te informacije mogu pomoći lekaru da lakše proceni uzrok reakcije.

Šta možete uraditi odmah kod kuće

Kod blažih reakcija najvažnije je rashladiti i umiriti kožu. Hladne obloge mogu smanjiti osećaj peckanja i svraba. Važno je da obloge ne budu ledene, jer nagla hladnoća može dodatno iziritirati kožu. Dovoljno je koristiti čistu tkaninu natopljenu hladnijom vodom i držati je nekoliko minuta na nadraženom mestu.

Tuširanje mlakom vodom može pomoći da se uklone znoj, so, pesak, ostaci kreme za sunčanje ili druge materije koje mogu dodatno iritirati kožu. Nakon tuširanja treba izbegavati grubo brisanje i usku odeću koja se lepi za kožu.

Hidratacija je veoma važna. Posle sunčanja koža gubi vlagu, a telo može biti dehidrirano, posebno ako ste dugo bili napolju. Pijte vodu, izbegavajte alkohol i obratite pažnju na opšte stanje organizma.

Kod svraba je važno ne češati kožu. Češanje može napraviti sitne ranice, pojačati upalu i produžiti oporavak. Ako je svrab jak, najbolje je posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom o preparatu koji je pogodan za vašu situaciju.

Šta ne treba raditi kada se pojavi osip i svrab

Jedna od najčešćih grešaka je ponovno izlaganje suncu dok se koža još nije oporavila. Mnogi misle da će se koža „naviknuti“, ali se najčešće dogodi suprotno — reakcija postane jača, crvenilo izraženije, a svrab neprijatniji.

Ne treba koristiti jake pilinge, grube sunđere, alkoholne losione, parfeme i preparate sa mnogo mirisa. Takvi proizvodi mogu dodatno isušiti i nadražiti kožu. Takođe, ne treba mazati neproverene kućne mešavine, ulja ili preparate koji nisu namenjeni iritiranoj koži.

Masna ulja se često koriste nakon sunčanja, ali kod osipa i svraba mogu napraviti problem ako zatvore kožu i pojačaju osećaj toplote. Bolje je birati lagane, umirujuće preparate namenjene osetljivoj i nadraženoj koži.

Ako postoje plikovi, ne treba ih bušiti. Plikovi štite oštećenu kožu i njihovo otvaranje može povećati rizik od infekcije. U tom slučaju je posebno važno potražiti savet lekara.

Kada osip posle sunčanja može biti znak ozbiljnijeg problema

Blaže crvenilo i svrab mogu se povući uz pravilnu negu, ali postoje situacije kada treba reagovati brže. Ako se osip brzo širi, ako je koža jako otečena, ako se javljaju bolni plikovi ili ako se promene ponavljaju svaki put nakon izlaska na sunce, potreban je stručan pregled.

Posebno treba biti oprezan ako se uz kožne promene jave temperatura, drhtavica, mučnina, glavobolja, malaksalost ili vrtoglavica. To može značiti da organizam ne reaguje samo lokalno na koži, već da je opterećen celokupnim izlaganjem suncu i toploti.

Osobe koje koriste određene lekove takođe treba da budu pažljive. Neki lekovi mogu povećati osetljivost kože na sunce. To se može odnositi na pojedine antibiotike, lekove za akne, neke terapije za pritisak, protivupalne lekove ili druge preparate. Ukoliko sumnjate da je reakcija povezana sa terapijom, ne treba samostalno prekidati lek, već se posavetovati sa lekarom.

Kod dece, starijih osoba i ljudi sa veoma svetlom ili osetljivom kožom reakcije mogu biti izraženije. Njima je potrebna dodatna pažnja, blaža nega i stroža zaštita od sunca.

Kako negovati kožu nekoliko dana nakon reakcije

Nakon što se osip i svrab smire, koži i dalje treba vremena da se oporavi. U narednim danima treba izbegavati direktno sunce, posebno između 10 i 17 časova. Ako morate napolje, nosite laganu odeću koja pokriva kožu, šešir i naočare za sunce.

Hidratantna nega treba da bude jednostavna. Bolje je koristiti manje proizvoda, ali pažljivo odabrane. Koža koja je već nadražena ne voli eksperimente. Birajte blage kreme bez jakih mirisa i agresivnih sastojaka.

Tuširanje treba da bude mlakom vodom, a ne vrelom. Vrela voda dodatno isušuje kožu i može pojačati svrab. Takođe, treba izbegavati bazene sa jakim hlorom dok se koža ne smiri, jer hlor može dodatno nadražiti već osetljivu kožu.

Ako se koža ljušti, ne treba je čupati niti grubo trljati. Ljuštenje je deo procesa obnavljanja kože, ali ga treba pratiti nežnom hidratacijom i zaštitom.

Preventiva je najbolji način da se osip i svrab ne ponavljaju

Kada je koža sklona reakcijama na sunce, preventiva ima najveći značaj. To znači da zaštitu treba primeniti pre nego što se problem pojavi, a ne tek kada koža već reaguje. Kremu sa zaštitnim faktorom treba naneti dovoljno rano, u dovoljnoj količini i obnavljati je na svaka dva sata, naročito posle kupanja, znojenja ili brisanja peškirom.

Za osobe koje lako dobijaju osip korisno je postepeno izlaganje suncu. Nije dobro prvog sunčanog dana provesti nekoliko sati napolju bez pauze. Koži treba vremena da se prilagodi. Kratki boravci ujutru ili kasnije popodne mnogo su bolji izbor.

Odeća takođe igra veliku ulogu. Lagane košulje dugih rukava, šeširi širokog oboda i naočare za sunce pomažu da se smanji direktan kontakt kože sa UV zracima. Posebno treba zaštititi ramena, dekolte, vrat i ruke jer su to mesta koja često najbrže reaguju.

Važno je proveriti i kozmetiku koju koristite pre izlaska na sunce. Parfemi, određena ulja i jaki aktivni sastojci mogu povećati rizik od iritacije. Tokom leta je bolje birati jednostavniju negu i proizvode namenjene osetljivoj koži.

Koža pamti svako izlaganje suncu

Osip i svrab nakon sunčanja ne treba ignorisati, posebno ako se ponavljaju. Koža na taj način pokazuje da joj nešto ne prija i da joj je potrebna bolja zaštita. Nekada je dovoljno promeniti rutinu, koristiti adekvatnu zaštitu i izbegavati najjače sunce, dok je u drugim slučajevima potreban stručan pregled.

Najvažnije je reagovati na vreme: skloniti se sa sunca, rashladiti kožu, hidrirati je, ne češati promene i ne koristiti agresivne preparate. Ako simptomi traju, šire se ili su praćeni jačim tegobama, lekar može proceniti šta je uzrok i preporučiti odgovarajući tretman.

Sunce može prijati organizmu, raspoloženju i svakodnevnom životu, ali samo kada se prema koži odnosimo pažljivo. Uz pravilnu zaštitu, nežnu negu i odgovorne navike, moguće je uživati u toplim danima bez neprijatnih reakcija koje kvare osećaj leta.

Izvor slike

AI